Често се дешава да, у журби или због спољних утицаја, једемо више него што нам је стварно потребно. Наш мозак треба одређено време да региструје сигнале ситости, али када гурамо храну у себе брзо, овај механизам не успева на време да се активира. То може довести до преједања, осећаја тежине и касније непријатности.
Успоравање темпа једења пружа телу могућност да боље препозна када је доста. Сваком залогају поклањамо више пажње, па можемо осетити промену у укусу и текстури, али и физиолошке знакове као што су пуноћа стомака. На тај начин не само да избегавамо вишак хране, већ и боље утичемо на своје навике.
Практиковање овог приступа помаже и код регулације телесне тежине, али и код побољшања општег односа према храни — јести није само потреба већ и пријатан и свестан тренутак.